Raspodela ekoloških šteta i koristi u Srbiji tokom procesa deregulacije, privatizacije i liberalizacije

Danas se u Srbiji prodaju mineralni resursi, zemljište, izvorišta itd. Ustavom Republike Srbije (2006) omogućeno je strancima da steknu pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. Uslovi po kojima danas stranci u Srbiji postaju koncesionari vode ka tome da najveću korist ima nekolicina ljudi, vlasnika tog preduzeća. Član 87. Ustava daje slobodu fizičkim i pravnim licima da steknu pravo vlasništva nad prirodnim bogatstvima u opštoj upotrebi i da ih privatizuju. Poljoprivredno zemljište, kao dobro trajne i neprocenjive nacionalne vrednosti, bitno za dobijanje hrane visoke zdravstvene vrednosti, prodaje se. Briga o održivom korišćenju ovog teško i sporo obnovljivog prirodnog resursa prepušta se pojedincu, odnosno korporaciji.

Najveća sumnja koja je prati proces demokratizacije i integracije u Evropsku uniju, kao naddržavnu tvorevinu, jeste sumnja u oživljanje održivog razvoja u kome su u podjednakoj meri zastupljeni lični, zajednički i interes životne sredine, naspram naleta ličnih interesa. Ta sumnja se može projektovati i u veru da se Republika Srbija stara o ravnomernornom održivom regionalnom razvoju koji je inaugurisan Ustavom Republike Srbije iz 2006 (Član 94). Prihvatanje privrednog razvoja kao isključivo tržišnog razvoja u pravcu deregulacije i privatizacije nema svoju potvrdu u usvojenoj Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Srbije (2008-2017). Ključna uloga usvojene strategije jeste da se planira i predviđa ishod procesa razvoja i da ga ne prepusti stihijskom dejstvu tržišnog kretanja kapitala i dominaciji interesa pojedinaca, već i interesu društvene zajednice. Proces usvajanje odluka Vlade Republike Srbije ne bi trebalo da bude vođen samo maksimizacijom dobiti i zadovoljenjem privatizacionih koristi, već i ravnomernom distribucijom korisnosti u društvu. Strateški planovi razvoja, kao što se navodi u Agendi 21, su uvod u pametan, predvidiv razvoj koji lokalna zajednica može da podrži, građani da razumeju i učestvuju u njegovom ostvarenju.

Ako vlada Republike Srbije nudi svoje obnovljive i neobnovljive prirodne resurse, koji su javna svojina, i teritorijalni kapital na prodaju, onda mora i da odgovori svojim građanima kako će im omogućiti da ostvare pravo permanentnog suvereniteta nad prirodim resursima, kao jednog od principa ekološkog prava. “Svaka suverena država na svojoj teritoriji (princip teritorijalnog suvereniteta) poseduje potpuno pravo: zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. To automatski znači da ona, kao pravna država, polazeći od koncepta legitimiteta i legaliteta zakona, u ime naroda koji poseduje demokratsku vlast, ove zakone donosi i sprovodi u život, a prava svojih državljana, kao i građana, te pravnih lica reguliše i štiti. Otuda, ona donosi zakone kojima tretira i prirodne resurse. Drugim rečima: iskazuje svoj suverenitet nad njima.

Na koji način Republika Srbija ostvaruje svoju ulogu nadležnosti u sprovođenju održivog razvoja (Ustav, član 97)? Prodajom javnih preduzeća, a time i energetskih resursa (npr. NIS-a) prepustila je novim vlasnicima da se brinu o ostvarenju održivog razvoja. Da li će se investitori brinuti o ličnim ili društvenim interesima?

Prvi princip Nacionalne strategije održivog razvoja jeste smanjenje siromaštva, jednaka raspodela prirodnog i stvorenog kapitala unutar svih društvenih grupa i međugeneracijska jednakost. Aksiom održivog razvoja jeste visoko razvijena svest ljudi o međuzavisnosti i jednakosti. Čini se da vladina politika razvoja izlazi u susret maksimizaciji korisnosti ličnih interesa na uštrb društvenih potreba i interesa. Otuda je, ne samo u Srbiji, već i na globalnom planu, sve vidljivija disproporcionalnost u kvalitetu životnih uslova između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Ovo je još jedno polazište za kritiku dominantnog modela međunarodnog poretka suverenih država u kome je država kao suveren dovedena u pitanje.


Literatura:

Joldžić, Vladan, Ekološko pravo-Opšti i poseban deo, Primer Srbije-države u tranziciji, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2008

---, Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-2020, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2009

---, Ustav Republike Srbije, 2006